Najnovije stručno mišljenje o SARS-CoV2 koronavirusu stiže nakon samo šest nedelja od kad smo zatražili stručno mišljenje dva virusologa o tadašnjem trenutnom statusu nove epidemije koronavirusa, koja je potekla iz Vuhana u Kini. Sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) koja je trenutno registrovala skoro 180.000 potvrđenih slučajeva, preko 7000 smrtnih slučajeva u 159 zemalja, područja ili teritorija (do 17. marta) sa sigurnošću se može reći da se epidemija COVID-19 razvila prilično značajno od tada.

Ovo bi mogla biti najteža bitka zdravstvenog sistema novijeg doba, ali čovečanstvo je spremno da pobedi.”

Zamolili smo Alfredo Garzino-Demo (Twitter: @MicroviroB), koji nam je pomogao da pripremimo prvu izjavu stručnjaka, da nam pruži najnovije informacije koje do sada postoje o SARS-CoV2 virusu i bolesti COVID-19:

Izjava objavljena 17. marta 2020. – Deklaracija na engleskom jeziku

–

Šta još znamo o virusu koji izaziva epidemiju COVID-19 i šta naučnici mogu da učine kako bi najbolje odgovorili ovom izazovu?

”Tokom 15 nedelja od pojave virusa SARS-CoV2, i bolesti koju on izaziva, COVID-19,  bili smo svedoci pojave virusa koja se pretvorila u pandemiju. Iz ove situacije možemo naučiti mnogobrojne lekcije, za koje se nadamo da će biti korisne kako bi se izbegla ili ograničila pojava patogena u budućnosti.

Ipak, pojavljuju se neke dobre vesti.  Prva od njih je kako brzo epidemiolozi, stručnjaci za javno zdravlje, zdravstveni radnici, industrija i naučnici rade zajedno da doprinesu svojim radom kako bi se pandemija što pre okončala. Od 15. marta 2020, pretraga na PubMed-u otkriva da je već objavljeno 947 naučnih radova (iako se mnogi odnose na tumačenja i revijske radove); i mnogo više je postalo dostupno kroz predizdanja – način izveštavanja podatadaka u 21.veku gotovo u realnom vremenu.

Stoga, napredak je veoma brz, više nego za bilo koju prethodnu epidemiju, i naučili smo dosta o važnim odlikama ove virusne infekcije. S obzirom na brzi tempo napretka, moguće je da ovde nisu uključeni neki od najnovijih podataka, jer nameravamo da istaknemo neke aspekte za koje smatramo da su posebno važni, tako da ovo nije sveobuhvatan pregled oblasti.

Važno je pitanje da li će se prenos smanjivati kako vremenom postaje toplije na severnoj hemisferi… Sledećih nekoliko nedelja će razotkriti tu intrigantnu i poželjnu mogućnost. ”

Sada je opšte poznato da postoje inficirani pojedinci bez simptoma, tako da do prenošenja može doći od naizgled zdravih pojedinaca ([1], [2], [3], [4]); pored toga, čak i kada se simptomi na kraju pojave, asimptomatski period može trajati čak do dve nedelje, a u nekim slučajevima čak i duže ([4], [5], [6]). Postoje dokazi da, pored respiratornog sistema, virus može inficirati ćelije u gastrointestinalnom traktu (usta, jednjak, želudac i creva) ([7], [8]).

Indirektno prenošenje preko zaraženih predmeta (objekata) je zabeleženo [9], i prema jednom istraživanju polu-život virusa na nekim površinama (plastičnim) je duži od 15 sati, te se virus može detektovati do 3 dana kasnije [10].

Do sada nisu zabeleženi slučajevi prenosa sa majke na dete ([11], [12]). Iako se znalo da je starije životno doba faktor rizika za ozbiljnost bolesti i fatalni ishod, smrtnost u dobi od 0 do 9 godina  praktično je nula; takođe postoje dokazi da je kod muškaraca veći rizik ozbiljnosti bolesti i smrtnog ishoda nego kod žena [13]. Važno je pitanje da li će se prenos smanjivati kako vremenom postaje sve toplije na severnoj hemisferi, jer su početna žarišta pandemije bila u regionima sa sličnim temperaturama i apsolutnom/specifičnom vlagom [14]. Narednih nekoliko nedelja će razotkriti ovu intrigantnu i poželjnu mogućnost.

Sa terapeutskog aspekta, eksperimentalni lek remdesivir može inhibirati srodni virus MERS-CoV (uzočnik Bliskoistočnog akutnog respiratornog sindroma (akronim MERS od engleske reči Middle East Respiratory Syndrome) iz 2012. godine ([15], [16])) u in vitro i in vivo na životinjskim modelima, i trenutno se testira u kliničkim ispitivanjima u SAD-u i Kini i dostupan je kao probni lek protiv COVID-19 ([17], [18]). Preliminarni dokazi pokazuju da remdesivir ima određenu efikasnost kod pacijenata sa COVID-19 ([19], [20]). Pored toga, hlorokvin (chloroquine) je pokazao efikasnost na in vitro modelima, i široko se koristi, kao i kombinacija lopinavira i ritonavira, sa nekoliko postojećih studija koje to potvrđuju ([18], [21], [22]).

Što se tiče prevencije, prvo kliničko ispitivanje vakcine protiv SARS-CoV2 bi trebalo da počne, i verovatno će uslediti i drugi kandidati za vakcinu [23]. Treba napomenuti da su rezus makaki koji su eksperimentalno zaraženi SARS-CoV2 i ozdravili biti otporni na naknadnu ponovnu infekciju. Taj nalaz je vrlo ohrabrujući, jer ukazuje da je moguće indukovati zaštitni imunitet protiv virusa [24].

…dok je trenutak strašan i poštovanje sigurnosnih preporuka, počevši od socijalnog distanciranja, apsolutno je neophodno, klinička istraživanja, istraživanja vakcina i osnovna istraživanja napreduju energično (i velikodušno).”

Sada su dostupne strukturne analize svih virusnih proteina [25], uključujući i studije interakcije između virusnog S proteina i Angiotenzin-konvertujućeg enzima 2 (ACE2), koji je receptor na površini humanih ćelija koji virus koristi ([26], [27]); virusne polimeraze [28], i njegove glavne proteaze [29]. Ove strukture biće važne za racionalni dizajn lekova i generalno omogućavanje istraživanja o preventivnim i terapijskim pristupima.

Zaključno, iako je trenutak strašan i poštovanje sigurnosnih preporuka, počevši od socijalnog distanciranja, apsolutno je neophodno, klinička istraživanja, istraživanja vakcina i osnovna istraživanja napreduju energično (i velikodušno). Naučnici su bili izuzetno proaktivni u reagovanju na pandemiju SARS-CoV2. Deljenje podataka, i saradnja, uključujući i one između javnih institutcija i privatnog sektora, potrebne su da bi se dodatno ubrzao napredak.

Ovo bi mogla biti najteža bitka zdravstvenog sistema novijeg doba, ali čovečanstvo je spremno da pobedi.’‘

Alfredo Garzno-Demo je vanredni profesor na Institutu za humanu virulogiju, Odeljenje za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Merilendu (SAD); i na Univerzitetu u Padovi (Italija), i glavni urednih našeg časopisa Patogeni i bolesti (Pathogens and Disease).

Translation provided by Jelena Spasic of the Volunteer Translation Team / Prevod osigurala Jelena Spasić iz Volonterskog tima za prevođenje

Dodatni izvori:

Informacije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za praćenje slučajeva COVID-19

Informacije Univerziteta Džon Hopkins (JHU) za praćenje slučajeva COVID-19

Sve reakcije stručnjaka na epidemiju COVID-19 iz britanskog naučnog medijskog centra:  https://www.sciencemediacentre.org/tag/covid-19/

Sve reakcije stručnjaka na epidemiju COVID-19 iz nemačkog naučnog medijskog centra (na nemačkom): https://www.sciencemediacenter.de/alle-angebote/coronavirus/

Studije:

• Naš časopis, Patogeni i bolesti (Pathogens and Disease), objavio je proritetan rad o koronavirusima(uključujući SARS-CoV2) od niza stručnjaka kao odgovor na epidemiju: Coronaviruses: a paradigm of new emerging zoonotic diseases

• Besplatan pristup publikacijama OUP-a (Oxford University Press) o novom koronavirusu i COVID-19: https://academic.oup.com/journals/pages/coronavirus

• Besplatan pristup publikacijama Springer-Nature o novom koronavirusu i COVID-19: https://www.springernature.com/gp/researchers/campaigns/coronavirus

• Besplatan pristup izvorima Elsevier  o novom koronavirusu i COVID-19: https://www.elsevier.com/connect/coronavirus-information-center

• LitCovid je recenzirana zbirka literature za praćenje naučnih informacija o COVID-19: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/research/coronavirus/

• Centar za informacije Lancet: https://www.thelancet.com/coronavirus

• Besplatan pristup studijama o koronavirusima objavljenim u FEMS Journals može se pristupiti putem ovog linka: http://bit.ly/2UdD6Jq

• Udruženje za mikrobiologiju (Velika Britanija i Irska) sastavilo je ovu zbirku istraživanja o koronavirusima kojima se može besplatno pristupiti:  http://microb.io/2O2AsC2

• Informacije od Gesellschaft für Virologie e.V. (Društvo za virologiju, nemačka govorna područja) o koronavirusu 2019-nCoV (na nemačkom):  https://www.g-f-v.org/node/1232

• Informacije od Sociedad Española De Virología (Špansko društvo za virologiju, Španija) o epidemiji koronavirusa 2019-nCoV (na španskom): http://sevirologia.es/prensa/